Налог супервизора о урбанистичком планирању којим се поништавају одређене одлуке које је донијела Апелациона комисија, поново стављају на снагу одређене урбанистичке сагласности, разрјешавају са дужности одређени званичници Владе Дистрикта, налажу одређене измјене прописа о урбанистичком планирању у Дистрикту и намећу одређене измјене закона у вези са радом Апелационе комисије
У складу са овлаштењима која су ми дата ставовима 8, 10, 11, 13, 36 и 37 Коначне одлуке, од 5. марта 1999. године, Арбитражног трибунала за спор око међуентитетске линије разграничења у области Брчког („Трибунал за Брчко”);
Имајући нарочито у виду овлаштења супервизора предвиђена у ставу 24 Допунске одлуке Трибунала за Брчко од 15. марта 1998. године, а који у одговарајућем дијелу гласи да „супервизор … у области Брчког има овлаштења једнака оним која су, према Бонској конференцији од децембра 1997. године, дата високом представнику, укључујући право да смијени било које званично лице које, по мишљењу супервизора, неадекватно сарађује са његовим напорима да обезбиједи поштовање Дејтонског споразума, учврсти демократске установе у области и ревитализује локалну привреду”; и имајући у виду став XI.2 Закључака Бонске конференције о спровођењу мира одржане 9. и 10. децембра 1997. године, којим се предвиђа да високи представник (а стога, сходно ставу 24 Допунске одлуке, супервизор) може доносити „обавезујуће одлуке, кад он сматра за неопходно … (које) могу укључивати активности против лица која имају јавну службу”; и имајући у виду став X.4 Анекса Декларације Савјета за имплементацију мира донесеног у Мадриду 16. децембра 1998. године, којим се потврђује да се лицима којима високи представник (а тиме и супервизор) забрани вршење јавних функција „може такође забранити да се до даљњег кандидују на изборима и да врше било коју другу изборну или именовану функцију и функцију у политичким странкама”;
Истичући да је правна сигурност један од најважнијих циљева у промовисању владавине права у Дистрикту, као што је прописано ставовима 4, 5 и 6 Анекса Коначне одлуке од 18. августа 1999. године;
Надаље истичући да је ефектан, ефикасан, правичан, непристрасан и једноставан режим урбанистичког планирања од кључног значаја за унапређење трајне привредне ревитализације Дистрикта, да би се олакшало инвестирање у грађевинске пројекте на подручју Дистрикта;
Изражавајући забринутост због бројних скорашњих притужби на корупцију у управи Владе Дистрикта за урбанистичко планирање, укључујући притужбе против високих јавних званичника Дистрикта, и одлучан да искоријеним поступке јавних званичника у Дистрикту усмјерене ка корупцији и превари;
(1) Афера Трпковић
Подсјећајући да је моја канцеларија, у мају и јуну 2006. године, добила низ притужби од инвеститора на рад Одјељења за урбанизам, имовинске односе и привредни развој („Одјељење за урбанизам”, чији је релевантни правни насљедник, од 1. септембра 2006. године, Одјељење за просторно планирање и имовинско-правне послове, према ставу 2 Налога супервизора од 16. августа 2006. године), у којима се износи на видјело пракса дугих одлагања, бирократских заврзлама и дискриминаторског понашања Владе Дистрикта у њеној управи за урбанистичке сагласности.
Надаље подсјећајући да је, у интересу промовисања инвестирања у Дистрикт и његов привредни развој, моја канцеларија уложила знатне напоре у рјешавање притужби које су поднијели незадовољни инвеститори, укључујући неколико састанака са тим инвеститорима и представницима Владе, што је резултирало договором између моје канцеларије, градоначелника и Одјељења за урбанизам да би Одјељење за урбанизам требало да ријеши сва правна питања у вези са неријешеним урбанистичким сагласностима у договореним роковима; ово је потврђено и поново истакнуто у писму претходног супервизора Сусан Џонсон од 26. јула 2006. године;
Надаље подсјећајући да је супервизор Џонсон, у писмима од 15. августа 2006. године и 28. августа 2006. године, накнадно затражила од Одјељења за урбанизам да изда урбанистичке сагласности за девет инвеститора, а то су: Астра-План д.о.о. Брчко, Гас Петрол д.о.о. Брчко, Српска православна црква у општини Брчко, Менсура Омербашић, Митар Жаркић и Индира Аџић, Невреса Ђонлић, Амир Сарајлић и Зидар д.о.о. Брчко („инвеститори”); а као резултат тога Одјељење за урбанизам је инвеститорима издало урбанистичке сагласности, са датумима почев од 17. августа 2006. године, до 29. августа 2006. године („девет сагласности”), а неки од инвеститора су накнадно добили грађевинске дозволе и започели грађевинске радове;
Констатујући да је, као резултат тобожњег захтјева за поништење девет сагласности, који је наводно поднио такозвани „господин Димитрије Трпковић”, а који је Апелациона комисија Брчко дистрикта примила 19. јануара 2007. године, 25. јануара 2007. године Апелациона комисија донијела рјешење о укидању свих девет сагласности („Рјешење”); међутим, овај процес је био у великој мјери нерегуларан, у најмању руку на сљедеће начине:
(а) два захтјева су поднесена на име такозваног „господина Трпковића”; у првом захтјеву, који је Апелациона комисија примила 16. октобра 2006. године („први захтјев”), наведена је адреса за кореспонденцију на којој није познат, нити је икада био, нико под именом Димитрије Трпковић и нису наведени број телефона или други подаци за остваривање контакта, а стварни станари на тој адреси не знају ништа у вези са предметним питањем; у другом захтјеву, који је Апелациона комисија примила 19. јануара 2006. године („други захтјев”), нису наведени никакви подаци за остваривање контакта; име „господин Димитрије Трпковић” није регистровано у ЦИПС-у (база података држављана БиХ са личним картама); стога је јасно да је господин Димитрије Трпковић непостојећа особа и да су први захтјев и други захтјев лажни.
(б) ни у првом захтјеву ни у другом захтјеву не даје се никакво објашњење о томе какав је интерес такозвани „господин Трпковић” имао да тражи поништење девет сагласности, гдје су земљишта на која се оне односе сасвим различито просторно размјештена; и заправо једина ствар која повезује девет сагласности које су предмет захтјева господина Трпковића је то што су оне биле предмет инструкција супервизора Џонсон у њеним писмима од 26. јула 2006. године, 15. августа 2006. године и 28. августа 2006. године, што ме наводи на закључак да су ови захтјеви поднесени са намјером да се смишљено на погрешан колосјек скрене иницијатива супервизора Џонсон да се помогне инвеститорима који су јој се жалили;
(ц) поређењем садржине првог захтјева и другог захтјева јасно се види да су Апелациона комисија и аутори тих жалби били у дослуху:
(i) први захтјев садржи детаљно наведене разлоге којима се образлаже правна неоснованост девет сагласности; рјешењем Апелационе комисије по првом захтјеву, од 30. новембра 2006. године, одбацује се захтјев због тога што господин Трпковић, према члану 220(1) Закона о управном поступку Брчко Дистрикта, није овлаштен да поднесе жалбу; када рјешење од 30. новембра 2006. године није могло бити достављено, због тога што нико под именом господин Трпковић не станује на адреси која се наводи у првом захтјеву, за Апелациону комисију је то требало да буде знак упозорења у погледу легитимности првог захтјева;
(ii) другим захтјевом се од Апелационе комисије тражи да по службеној дужности укине девет сагласности, али ово је нелогично; суштина разматрања по службеној дужности је да се оно врши без поднешене жалбе, а чланом 244(2) Закона о управном поступку Брчко Дистрикта предвиђа се да једина особа овлаштена да од Апелационе комисије затражи да наложи укидање рјешења по службеној дужности јесте Омбудсман БиХ; уколико је Апелациона комисија хтјела да по службеној дужности разматра девет сагласности, могла је то да учини у било ком тренутку након што је примила први захтјев, на примјер у исто вријеме када је донијела рјешење по првом захтјеву 30. новембра 2006. године; али умјесто тога, прије него што је то учинила, она је чекала око два и по мјесеца док није примила захтјев од непостојеће особе која пише са фиктивне адресе без овлаштења да тражи разматрање по службеној дужности;
(iii) други захтјев не садржи детаљно наведене разлоге због којих се тражи укидање, чак ни адресу тобожњег подносиоца захтјева; у оваквим околностима и околностима описаним у претходним подставовима (i) и (ii) Апелациона комисија је требало то да схвати као знак упозорења у погледу легитимности другог захтјева;
(iv) у горепоменутим околностима, Апелациона комисија није требало да прихвати други захтјев и није требало по њему да поступа, и требало је да обавијести полицију и/или тужиоца и/или градоначелника и/или службеника за етику; али умјесто тога, Апелациона комисија је, без разматрања овог питања са било којим од горепоменутих лица, донијела позитивно рјешење по другом захтјеву у року од само шест дана након што га је примила, што је за Апелациону комисију до сада незабиљежена брзина рада, што указује на то да је други захтјев био унапријед очекиван и да је рјешење по истом било унапријед донијет закључак;
(v) чињеница да је у другом захтјеву кориштена друга одредба Закона о управном поступку у покушају да се избјегне непостојање надлежности по првом захтјеву указује на то да је подносилац захтјева добио примјерак рјешења по првом захтјеву и као одговор на исто сачинио други захтјев; међутим, с обзиром на то да је адреса из првог захтјева била фиктивна, подносилац захтјева није могао бити обавијештен о том рјешењу достављањем истог на дату адресу; стога је подносилац захтјева морао бити обавијештен од стране Апелационе комисије на неки други начин, што упућује на саучесништво Апелационе комисије и подносиоца захтјева;
(vi) чињеница да други захтјев не садржи детаљно наведене разлоге нити било какве податке за остваривање контакта указује на то да је подносилац захтјева знао да је рјешење унапријед донесен закључак, што упућује на саучесништво Апелационе комисије и подносиоца захтјева;
(vii) све горепоменуте ствари, када се посматрају у цјелини, указују на то да је аутору другог захтјева од стране Апелационе комисије речено да, након што је први захтјев био одбачен, једноставно поново поднесе захтјев на основу друге одредбе Закона о управном поступку;
(viii) у свим околностима, Апелациона комисија је знала, или је требало да зна, да су први захтјев и други захтјев били лажни, те је стога поступајући по другом захтјеву и не покренувши питање преваре код надлежних органа Апелациона комисија била саучесник у превари;
(д) Апелациона комисија није чак ни обавијестила инвеститоре било о првом захтјеву или о другом захтјеву прије него што је по истима рјешавала, а камоли да их је позвала да доставе било какве представке у вези са тим да ли су ти захтјеви били добро утемељени; поред тога, ни такозвани “господин Трпковић” није позван да објасни разлоге за подношење другог захтјева, или интерес који је у томе имао, или мањкавости у било ком од захтјева (очигледно због тога што таква особа не постоји); стога је дошло до потпуног непоштовања прописаних процесних радњи;
(е) у најмање још једном другом случају, у вези са инвестицијом која је конкурентска једној од инвестиција из девет сагласности, Апелациона комисија је на истоврстан захтјев примјенила прилично различите и недосљедне стандарде; писмом од 28. јула 2006. године скупштински посланички клуб Српске демократске странке у Брчко дистрикту („СДС”) затражио је да Апелациона комисија по службеној дужности разматра издавање урбанистичке сагласности за пројекат Квадар од стране Одјељења за урбанизам (овај пројекат је директно конкурентски пројекту Српске православне цркве); у захтјеву СДС-а наводе се детаљни разлози за њихову тврдњу да је издавање те урбанистичке сагласности било незаконито; 10. новембра 2006. године, око три и по мјесеца касније, Апелациона комисија је (по мом мишљењу исправно) одбацила захтјев СДС-а, уз образложење да СДС није била овлаштена да тражи разматрање по службеној дужности према члану 244(2) Закона о управном поступку, и надаље закључила, без давања било каквог образложења, да је издавање предметне урбанистичке сагласности било законито; неизбјежни утисак је да је Апелациона комисија у свом неједнаком поступању испољила пристрасност према једном инвеститору у односу на његовог конкурента;
Изражавајући жаљење што је у датим околностима поступање Апелационе комисије, тиме што је прихватила други захтјев и поступила по истом, било за осуду и јасно показивало помањкање професионализма, неприхватљиво у било којој институцији Дистрикта, а поступак је у цјелини садржавао бројна и озбиљна кршења члана 6 Европске конвенције о људским правима, члана 13(4) Статута Дистрикта и чланова II(2) и II(3)(ц) Устава Босне и Херцеговине;
Мишљења да предсједник Апелационе комисије, госпођа Десанка Јовановић, мора сносити највећу одговорност за непоштовање правила поступка од стране Апелационе комисије и њено саучесништво у превари и пристрасност, те сам стога одлучио да је разријешим са дужности и да преиначим рјешења донијета од стране Апелационе комисије којима се поништавају девет сагласности;
Надаље мишљења да остали чланови Апелационе комисије, госпођа Ехлимана Беговић, госпођа Алма Ћејвановић, господин Синиша Равлић и госпођа Љубица Костић, који су рјешавали по другом захтјеву (и који су, према записнику, једногласно подржали Рјешење) морају сносити дио одговорности за пропусте Апелационе комисије у овом предмету и заслужују званичну опомену, те ћу стога писати тим особама да им изрекнем опомену и обавијестим их да супервизор може да их разријеши са дужности због њихових било каквих накнадних прекршаја;
Надаље мишљења да су потребне одређене измјене начина рада Апелационе комисије, како би се осигурало да Комисија ради независно и да се такво озбиљно непоштовање правила поступка не може поново десити;
Имајући такође у виду да први захтјев садржи текст идентичан тексту из писма притужбе у вези са неким од инвеститора, које је на име „господина Спасоја Радановића” послано господину Аднану Драпићу, у то вријеме шефу Одјељења за урбанизам, чији примјерци су, између осталог, достављени мојој канцеларији и Канцеларији високог представника у Сарајеву и примљени 8. септембра 2006. године или приближно тог датума („Радановићево писмо”); у писму није наведена адреса или други подаци за остваривање контакта, и нико под именом Спасоје Радановић није регистрован у ЦИПС-у; на два примјерка Радановићевог писма – оном који је упућен мојој канцеларији, и оном који је упућен OHR-у Сарајево – налазе се два потпуно различита потписа и сасвим је јасно да их није потписала иста особа; први захтјев такође садржи текст идентичан писму притужбе у вези са неким од инвеститора које је претходном супервизору Џонсон послано на име господина Боривоја Живића и господина Ферида Мехића, а датум на истом је 5. септембар 2006. године („писмо Живића и Мехића”); начин форматирања и стил првог захтјева, другог захтјева, Радановићевог писма и писма Живића и Мехића је исти; поред тога, потпис на једном примјерку Радановићевог писма и један од потписа на писму Живића и Мехића су јако слични; а потписи на другом примјерку Радановићевог писма и на првом захтјеву и другом захтјеву такође су јако слични; стога изгледа да ниједна од особа под именом господин Димитрије Трпковић, господин Спасоје Радановић, господин Боривој Живић или господин Ферид Мехић не постоји, а Радановићево писмо, писмо Живића и Мехића, први захтјев и други захтјев су сви лажни, јер су сви написани од стране трећег/трећих лица и потписани лажним именима;
Након што сам накнадно открио из више извора да је господин Исмет Дедеић, запослен у Влади Дистрикта као савјетник градоначелника за економска питања, одговоран за сва ова писма која су послата и изражавајући забринутост што је такав високи званичник у Дистрикту учесник у обмањивању Одјељења за просторно планирање и имовинско-правне послове, Апелационе комисије, моје канцеларије и Канцеларије високог представника у Сарајеву;
Након што сам такође открио да је господин Исмет Дедеић, у вези са пројектом Квадар и девет сагласности, (а) у више наврата телефонирао инспекторима у Одјељењу за јавну сигурност, па и викендима, дајући им противзаконите инструкције, укључујући и инструкције да изврше рушење наводно бесправно изграђених објеката, (б) противзаконито пријетио званичницима у том Одјељењу, укључујући и пријетње да ће инспектори примити анонимна писма у којима се износе притужбе на девет сагласности и (ц) сазивао званичнике у Одјељењу за просторно планирање и имовинско-правне послове и давао им противзаконите инструкције у вези са девет сагласности;
Мишљења да је такво понашање далеко испод стандарда које очекујем да видим и за које тражим да постоје у понашању званичника Дистрикта било којег ранга, а поготово од званичника који се налази на једној од највиших и најутицајнијих позиција у Дистрикту;
Имајући у виду да је ова канцеларија већ једном била приморана да разријеши господина Дедеића са високе јавне функције путем Налога супервизора од 12. новембра 2003. године због оптужнице у кривичном гоњењу за злоупотребу службеног положаја, због чега је након тога проглашен кривим и осуђен и надаље имајући у виду да је кривично дјело за које је проглашен кривим такође било у вези са питањима урбанистичког планирања;
Доносећи закључак да је господин Дедеић очигледно неподобна особа за обављање било које јавне функције, стога сам одлучио да га разријешим са дужности и да му трајно забраним да поново заузме јавну функцију у Дистрикту;
Надаље доносећи закључак да горепоменуто открива могућност да су један или више званичника у Дистрикту починили кривична дјела те сам стога одлучио да ову ствар упутим тужиоцу Дистрикта заједно са доказима које посједујем како би његова канцеларија могла предузети даље радње које он сматра одговарајућим у складу са законом;
Надаље напомињући да након што је Рјешење донијето, моја канцеларија је, забринута због горепоменутог, дала инструкцију институцијама Дистрикта да до даљњег не предузимају никакве даље радње у вези са девет сагласности, укључујући посебну инструкцију господину Жељку Танасићу, шефу Одјељења за јавну безбједност, на састанку одржаном 29. јануара 2007. године, да не укида грађевинске дозволе издате у складу са девет сагласности;
Изражавајући жаљење што је, без обзира на ове инструкције, господин Танасић, 6. фебруара 2007. године, донио рјешења којима се укидају грађевинске дозволе, а та рјешења су достављена (или је покушано да буду достављена) 12. фебруара 2007. године; господин Танасић је тиме директно прекршио инструкцију коју му је дала моја канцеларија.
Истичући да се све инструкције особља моје канцеларије дате у моје име, било да су дате усмено или у писаној форми, морају третирати као да сам их дао ја, а у интересу очувања интегритета и ефикасности канцеларије супервизора, нећу толерисати занемаривање било које такве инструкције и уколико се ти случајеви понове разријешићу са дужности било ког јавног званичника који не буде поступао у складу са инструкцијом моје канцеларије датом у моје име; господин Танасић стога заслужује званичну опомену, те ћу писати господину Танасићу да му изрекнем опомену и обавијестим га да га могу разријешити са дужности због његових било каквих накнадних прекршаја;
Одлучан да ријешим инвеститоре ове непријатне ситуације у којој су се нашли, не својом кривицом, одлучио сам да поново вратим правну снагу девет сагласности, онако како су предвиђене у писмима супервизора Џонсон од 15. августа 2006. године и 28. августа 2006. године;
(2) Пододјељење за просторно планирање, урбанизам и заштиту животне средине
Подсјећајући да је Пододјељење за просторно планирање, урбанизам и заштиту животне средине (које је дио Одјељења за просторно планирање и имовинско-правне послове), којим руководи госпођа Оливера Лугоњић, стално подбацивало у раду тиме што је:
(а) канцеларија која се бавила захтјевима за легализацију бесправно изграђених објеката, према Закону о легализацији бесправно изграђених објеката (објављеном у Службеном гласнику Брчко Дистрикта бр. 21/03), којом руководи госпођа Лугоњић, нагомилала стотине предмета без задовољавајућег објашњења, а предмете обрађивала очајно споро;
(б) канцеларија која се бавила захтјевима за урбанистичке сагласности, којом такође руководи госпођа Лугоњић, такође нагомилала стотине предмета без задовољавајућег објашњења, а у многим случајевима је тој канцеларији требало више од двије године од подношења захтјева да изда рјешење, без обзира на обавезу из члана 203 Закона о управном поступку Брчко дистрикта да такве захтјеве обради и по истима изда рјешење у року од тридесет дана од дана пријема;
Надаље подсјећајући да сам, забринут због учинка госпође Лугоњић и канцеларија којима руководи, писао госпођи Лугоњић 7. новембра 2006. године и поново 19. јануара 2007. године, тражећи од ње да испуни одређене радне циљеве и да подноси мјесечне извјештаје о напредовању у испуњавању тих циљева, а уколико она то не би испунила изрекао бих јој санкције, у обиму до њеног разрјешења са дужности и укључујући исто; и имајући у виду да су њени посљедњи такви извјештаји требало да буду достављени 7. фебруара 2007. године и 7. марта 2007. године, а да она није поднијела те извјештаје на вријеме, нити уопште, нити ми је дала било какво објашњење због чега то није учинила, што ме наводи на закључак да она нема било какву намјеру да сарађује са мојом канцеларијом или да побољша учинак канцеларија којима руководи;
Имајући у виду да никада не би дошло до великих нагомилавања неријешених захтјева за урбанистичке сагласности да је Пододјељење за просторно планирање, урбанизам и заштиту животне средине радило како треба, оправдана очекивања инвеститора не би била изневјерена, а моја канцеларија не би уопште морала да интервенише по жалбама горепоменутих инвеститора;
Сматрајући да је учинак Пододјељења за осуду; и да госпођа Лугоњић, као шеф тог Пододјељења, мора да сноси највећу одговорност за његове пропусте, стога сам одлучио да је разријешим са дужности;
Имајући такође у виду да двоје радника у Пододјељењу госпође Лугоњић, госпођа Љерка Корјенић и госпођа Слађана Митровић, сносе знатан дио одговорности за пропусте Пододјељења тиме што сносе кривицу за нека од највећих нагомилавања предмета у обради урбанистичких сагласности; знатна већина захтјева за урбанистистичку сагласност који су неријешени више од годину дана су били одговорност или госпође Корјенић или госпође Митровић, а евиденција Пододјељења показује да су кашњења и нагомилавања предмета за које су задужене ове двије особе знатно већа него код осталог особља у њиховој канцеларији; стога сам одлучио да обје ове особе разрјешим са дужности;
Имајући такође у виду да је Одјељењу за просторно планирање и имовинско-правне послове, којим руководи госпођа Наташа Ђудуровић, потребан снажан руководилац због важне и осјетљиве јавне улоге коју има; међутим, како није успјела да контролише Пододјељење за просторно планирање, урбанизам и заштиту животне средине, она до сада није показала неопходан руководећи потенцијал; госпођа Ђудуровић стога заслужује званичну опомену, те ћу писати госпођи Ђудуровић да јој изрекнем опомену и обавијестим је да је могу разријешити са дужности због њених било каквих накнадних прекршаја;
Имајући такође у виду да знатну одговорност за пропусте Пододјељења за просторно планирање, урбанизам и заштиту животне средине мора сносити господин Аднан Драпић, шеф Одјељења за урбанизам у периоду прије 1. септембра 2006. године, јер су нагомилавања предмета настала у периоду када је он био шеф тог Одјељења (а Пододјељење је било дио његовог Одјељења) и он је пропустио да учини било шта да спријечи та нагомилавања или да их, када је до истих дошло, ублажи или смањи; господин Драпић стога заслужује званичну опомену, те ћу писати господину Драпићу да му изрекнем опомену и обавијестим га да га могу разријешити са дужности због његових било каквих накнадних прекршаја;
Изражавајући жаљење због потребе да разрјешим неке званичнике са дужности, али не видећи никакву практичну алтернативу у погледу њихових прекршаја и озбиљности скандала које сам разоткрио; и да бих разрјешенима са дужности омогућио правичан поступак (а) ја ћу засебно за сваки случај, спровести поступак ab initio провјере случајева разрјешења са дужности која се доносе овим Налогом као и услова под којима се она доносе, уколико ми било која од особа разрјешених на овај начин поднесе захтјев у писаној форми у року од двадесетосам (28) дана од дана издавања овог Налога, у којем се објашњава због чега не сносе кривицу за прекршаје описане у овом Налогу или због чега не би требало да сносе казне које су им изречене овим Налогом, након чега ћу ја непристрасно размотрити представке које доставе у свјетлу доказа против њих наведених у овом Налогу, и даћу им право на правично саслушање; и (б) могу, након консултација са високим представником, накнадно издати налог којим се даље предвиђа непристрасно преиспитивање разрјешења са дужности која су предвиђена у овом Налогу и услови истог; под условом, међутим, да ниједан дио овог Налога не буде ублажен или стављен ван снаге самим подношењем захтјева за покретање било каквог поступка провјере наведеног у овом ставу, те да овај Налог у потпуности остане на снази уколико и све док не обавијестим било којег таквог подносиоца захтјева да сам одлучио да измијеним овај Налог у мјери у којој се он односи на њега;
(3) Режим урбанистичког планирања Дистрикта
Подсјећајући да од самог настанка Дистрикта, његов режим просторног планирања није никада функционисао добро: постоји превише врста урбанистичко-планских докумената, превише Владиних одјељења је укључено у процес припреме тих планских докумената и издавање дозвола у складу са истим, а закони су нејасни, предвиђају прешироке и флексибилне правне норме које се недосљедно примјењују, те се тиме стварају непотребна бирократија, неправичан третман према подносиоцима захтјева и могућности за корупцију;
Надаље подсјећајући да Дистрикт никада није успио да усвоји просторни план од настанка Дистрикта 8. марта 2000. године, без обзира на обавезу из члана 137 Закона о просторном уређењу Брчко Дистрикта, који је Скупштина Дистрикта усвојила 29. априла 2003. године (“Закон о просторном уређењу”), да се просторни план усвоји до краја календарске 2004. године, и без обзира на Налог од 7. новембра 2005. године који је издала претходни супервизор Џонсон, који је имао за циљ да осигура транспарентно и законито урбанистичко планирање;
Сматрајући да је према томе потребно низ измјена закона Дистрикта о просторном планирању, да би се усмјерио процес просторног планирања и да би за инвеститоре био правичнији и лакши за употребу, како би био омогућен привредни раст и отварање радних мјеста у Дистрикту;
Саопштавајући да стога разматрам могућност наметања измјена у режиму урбанистичког планирања у Дистрикту путем накнадних налога супервизора;
Жалећи у међувремену због кориштења „стручних мишљења” као предуслова за издавање урбанистичке сагласности, (а) према члану 140 Закона о просторном уређењу, којим се предвиђа могућност кориштења таквог мишљења по захтјеву за урбанистичку сагласност у случају када не постоји регулациони план; и (б) према члану 70(3) Закона о просторном уређењу који је увијек изнова (али незаконито) кориштен када предложена грађевина није у складу са постојећим регулационим планом, како би се донијело мишљење да неусклађеност у ствари не постоји; услови под којима се ова „стручна мишељења” издају су произвољни и лоши, те сам стога одлучио да одмах укинем кориштење било којег таквог мишљења;
Такође жалећи због тренутне праксе, садржане у члановима 26 до 32 Закона о пољопривредном земљишту Брчко Дистрикта БиХ (објављеног у Службеном гласнику Брчко Дистрикта бр. 32/04), да се прије издавања урбанистичке сагласности плаћа накнада утврђена од стране Одјељења за пољопривреду у случајевима када је земљиште уписано у катастру као пољопривредно, као непотребан трошак и бирократска препрека за инвеститоре, и након што сам сходно томе одлучио да одмах укинем ту накнаду;
Стога налажем сљедеће:
Девет сагласности
Рјешења Апелационе комисије Дистрикта под бројевима 06-364-003014/04-АП-28/07-1, 06-364-000977/06-2-АП-28/07-8, 06-364-002923/06-АП-28/07-7, 06-364-003143/06-АП-28/07-6, 06-364-000929/06-АП-28/07-5, 06-364-000058/06-АП-28/07-4, 06-364-003179/06-АП-28/07-3, 06-364-002830/06-АП-28/07-2 и 06-364-003177/06-АП-28/07, сва од 25. јануара 2007. године, се овим путем поништавају и више немају правно дејство. Правна важност свих урбанистичких сагласности које су укинуте горепоменутим рјешењима Апелационе комисије се овим путем поново враћа са ретроактивним дејством, као да ове урбанистичке сагласности никада нису биле укинуте.
Грађевинске дозволе под бројевима 12-361-008287/06 (од 12. децембра 2006. године), 12-360-007444/06, 12-360-007444/06-1 и 12-360-007444/06-2 (од 15., 16. и 25. јануара 2007. године, тим редом), 12-361-007798/06 (од 14. новембра 2006. године) и 12-360-007092/06 (од 13. октобра 2006. године) се овим путем поново стављају на снагу као да никада нису биле укинуте. Рјешења чија је сврха била да се укину ове грађевинске дозволе, под бројевима 12-361-008287/06-1,12-360-007444/06-3, 12-361-007798/06-1, 12-360-007092/06-1, а сва од 6. фебруара 2007. године, се овим путем поништавају са ретроактивним дејством, као да никада нису била издата.
Промјене у режиму урбанистичког планирања Дистрикта
Члан 9 Закона о измјенама и допунама Закона о просторном уређењу, објављеног у Службеном гласнику Брчко Дистрикта бр. 15/04 (“Закон о измјенама и допунама”), се ставља ван снаге од дана доношења овог Налога и више нема правно дејство. Члан 140 Закона о просторном уређењу Брчко Дистрикта Босне и Херцеговине, објављеног у Службеном гласнику Брчко Дистрикта бр. 09/03 (“Закон о просторном уређењу”), који је измијењен чланом 9 Закона о измјенама и допунама, се даном ступања овог Налога на снагу враћа у форму текста члана 140 онако како је он гласио непосредно прије доношења Закона о измјенама и допунама.
Тренутна пракса Одјељења за просторно планирање и имовинско-правне послове, садржана у члану 140 (онако како је измијењен чланом 9 Закона о измјенама и допунама), да издаје урбанистичке сагласности на основу “стручног мишљења”, између осталог у случајевима када не постоји регулациони план, ће одмах престати и никаква слична пракса неће бити накнадно усвојена. У случајевима када не постоји регулациони или урбанистички план, неће бити потребно “стручно мишљење” као предуслов за издавање урбанистичке сагласности – већ само услов да предложена грађевина буде у складу са просторним планом и било којим примјењивим урбанистичким планом.
Члан 70(3) Закона о просторном уређењу се ставља ван снаге даном ступања овог Налога на снагу и више нема правно дејство.
Тренутна пракса Одјељења за просторно планирање и имовинско-правне послове да тражи мишљење, наводно у складу са чланом 70(3) Закона о просторном уређењу, од консултанта задуженог за израду просторно-планског документа, када постоји питање у погледу тога да ли је предложено уређење у складу са тим планским документом, или prima facie неусклађеност између предложеног уређења и просторно-планског документа, ће одмах престати и никаква слична пракса неће бити накнадно усвојена. Од сада, Одјељење за просторно планирање и имовинско-правне послове ће самостално утврђивати да ли је било који предложени пројекат, на основу којег се тражи урбанистичка сагласност, у складу са просторним планом и било којим примјењивим урбанистичким планом, регулационим планом или другим планским документом, како је предвиђено у члану 59 Закона о просторном уређењу. Уколико Одјељење дође до закључка да предложено уређење није у складу са било којим примјењивим планским документом, оно ће одбацити захтјев. Уколико дође до закључка да је предложено уређење у складу са свим примјењивим планским документима, прихватиће захтјев и издати урбанистичку сагласност у складу са одредбама Закона о просторном уређењу и Закона о управном поступку.
Чланови 26 до 32 Закона о пољопривредном земљишту Брчко Дистрикта Босне и Херцеговине (објављеног у Службеном гласнику Брчко Дистрикта бр. 32/04) се стављају ван снаге даном доношења овог Налога и више немају правно дејство. Одмах престаје правни режим из ових чланова, којим се предвиђа да је за грађење на земљишту уписаном у катастру као пољопривредно земљиште потребно претходно платити накнаду за претварање земљишта у грађевинско земљиште, утврђену од стране Одјељења за пољопривреду. Од сада, када год се Одјељењу за просторно планирање и имовинско-правне послове поднесе захтјев за урбанистичку сагласност, Одјељење за просторно планирање и имовинско-правне послове ће провјерити катастарске податке као дио свог уобичајеног поступка. У случају када Одјељење за просторно планирање и имовинско-правне послове утврди да је земљиште за које се подноси захтјев описано у катастру као пољопривредно, Одјељење за просторно планирање и имовинско-правне послове ће одмах доставити Одјељењу за пољопривреду примјерак било које урбанистичке сагласности издате за то земљиште, коју ће Одјељење за пољопривреду употријебити да ажурира сопствену евиденцију.
Грађевинска дозвола за грађевину вјерског, националног или етничког карактера ни у ком случају неће бити издата без постојања урбанистичког плана, којим се обухвата локација за предложену грађевину и који је усвојен након датума усвајања просторног плана који тренутно разматра Влада Дистрикта, којим се изричито предвиђа предметна грађевина. (У изузетним околностима, док постоји супервизија у Брчко Дистрикту, супервизор може дати писмено изузеће од овог услова у било ком појединачном случају). Овај став се не примјењује на реконструкцију вјерских, националних или етничких објеката оштећених или уништених током сукоба од 1992. до 1995. године.
Разрјешења са дужности
Господин Исмет Дедеић се овим путем одмах разрјешава са дужности савјетника градоначелника у Влади Дистрикта. Сва права на накнаду за рад, повластице или статус која проистичу из ове дужности престају одмах. Господину Дедеићу се трајно забрањује обављање било које дужности у било којој јавној институцији Дистрикта, било да је та дужност званична или незванична, изборна, дужност на коју се именује или нека друга дужност по било ком другом основу. Господину Дедеићу се такође забрањује улазак у просторије у које је приступ дозвољен само службеним лицима у објектима у којима су смјештене јавне институције Дистрикта.
Госпођа Оливера Лугоњић се овим путем одмах разрјешава са дужности шефа Пододјељења за просторно планирање, урбанизам и заштиту животне средине у оквиру Одјељења за просторно планирање и имовинско-правне послове у Влади Дистрикта. Сва права на накнаду за рад, повластице или статус која проистичу из ове дужности престају одмах. Госпођа Лугоњић неће обављати никакву дужност у било којој јавној институцији Дистрикта у периоду од пет (5) година од дана доношења овог Налога супервизора, било да је та дужност званична или незванична, изборна, дужност на коју се именује или нека друга дужност по било ком другом основу. Градоначелник ће, најкасније седам дана од дана издавања овог Налога супервизора, објавити конкурс за упражњено радно мјесто са којег се госпођа Лугоњић овим путем разрјешава, а у складу са важећим одредбама Закона о државној служби у органима управе и Статутом Дистрикта.
Госпођа Десанка Јовановић се овим путем одмах разрјешава са дужности предсједника Апелационе комисије Владе Дистрикта. Сва права на накнаду за рад, повластице или статус која проистичу из ове дужности престају одмах. Госпођа Јовановић неће обављати никакву дужност у било којој јавној институцији Дистрикта у периоду од пет (5) година од дана доношења овог Налога супервизора, било да је та дужност званична или незванична, изборна, дужност на коју се именује или нека друга дужност по било ком другом основу.
Госпођа Љерка Корјенић се овим путем разрјешава са дужности службеника у Пододјељењу за просторно планирање, урбанизам и заштиту животне средине у оквиру Одјељења за просторно планирање и имовинско-правне послове у Влади Дистрикта. Сва права на накнаду за рад, повластице или статус која проистичу из ове дужности престају одмах. Госпођа Корјенић неће обављати никакву дужност у било којој јавној институцији Дистрикта у периоду од три (3) године од дана доношења овог Налога супервизора, било да је та дужност званична или незванична, изборна, дужност на коју се именује или нека друга дужност по било ком другом основу.
Госпођа Слађана Митровић се овим путем разрјешава са дужности службеника у Пододјељењу за просторно планирање, урбанизам и заштиту животне средине у оквиру Одјељења за просторно планирање и имовинско-правне послове у Влади Дистрикта. Сва права на накнаду за рад, повластице или статус која проистичу из ове дужности престају одмах. Госпођа Митровић неће обављати никакву дужност у било којој јавној институцији Дистрикта у периоду од три (3) године од дана доношења овог Налога супервизора, било да је та дужност званична или незванична, изборна, дужност на коју се именује или нека друга дужност по било ком другом основу.
Закон о управном поступку
Закон о измјенама и допунама Закона о управном поступку, који је приложен као Анекс овог Налога, се овим путем доноси као закон Брчко Дистрикта. Биће објављен у Службеном гласнику Брчко Дистрикта у исто вријеме када и овај Налог, а ступа на снагу осам (8) дана од дана објављивања. Након тога, градоначелник ће одмах предузети све неопходне мјере према Закону о управном поступку у измијењеном тексту како би осигурао да се одмах именује нова Апелациона комисија.
Градоначелник ће, најкасније седам дана од дана издавања овог Налога супервизора, објавити конкурсе за упражњена радна мјеста потребне ради именовања нове Апелационе комисије у складу са Законом о управном поступку, и предузеће све даље мјере потребне како би осигурао да се одмах именује нова Апелациона комисија.
Противзаконите инструкције званичницима Дистрикта
Ниједна особа неће давати било какву инструкцију, директну или посредну, било ком званичнику Дистрикта, а која је у вези са урбанистичким планирањем, урбанистичким сагласностима или грађевинским дозволама, осим:
(а) законите и одговарајуће инструкције у својству руководиоца или претпостављеног;
(б) према важећем закону којим се они изричито овлашћују да дају такву инструкцију;
(ц) као дио налога суда или према истом; или
(д) као инструкцију канцеларије супервизора.
Било којој особи која прекрши ову забрану може се, након што буде проглашена кривом од стране судова Брчко Дистрикта, изрећи новчана казна у износу до 20.000,00 КМ и/или затворска казна у трајању до двије године. Ову одредбу ће спроводити Полиција Дистрикта, Тужилаштво Дистрикта и судови Дистрикта на исти начин на који би се спроводила да је она члан у Кривичном закону Брчко Дистрикта. Поред тога, било која особа која прекрши ову забрану, а која је званичник било које јавне институције Дистрикта, може бити разрјешена са дужности од стране супервизора према условима из овог Налога предвиђеним за разрјешење званичника са дужности. Одредбе овог става 15 су без утицаја на члан 377 Кривичног закона Брчко Дистрикта, који у потпуности остаје на снази и примјењује се на радње забрањене овим ставом.
Завршне одредбе
Како би се избјегле нејасноће, одредбе овог Налога имају већу правну снагу у односу на прописе и правне акте који нису у складу са њим, а у мјери неопходној да се овом Налогу да пуно дејство.
Овај Налог ступа на снагу одмах без даљих процедуралних радњи.
Ништа из овог Налога нема никакво дејство на Налог супервизора Џонсон од 7. новембра 2005. године, који у потпуности остаје на снази.
Овај Налог супервизора ће без одлагања бити објављен у Службеном гласнику Брчко Дистрикта Босне и Херцеговине. Сви јавни званичници у Дистрикту ће предузети све неопходне мјере како би осигурали да се он у потпуности спроведе.
Овај Налог супервизора ће бити објављен на енглеском језику и званичним језицима Босне и Херцеговине. У случају неусклађености, верзија на енглеском језику је мјеродавна за све намјене.
др Рафи Грегоријан
супервизор за Брчко Дистрикт
први замјеник високог представника
