У свјетлу сталног и суштинског напретка у имплементацији Коначне арбитражне одлуке о спору око међуентитетске границе у области Брчкоg (Коначна одлука) током низа година, и након опсежних консултација како унутар међународне заједнице тако и са грађанима Брчког и њиховим представницима, високи представник је затворио канцеларију у Брчком 31. августа 2012. године, а супервизор је од истог тог датума суспендовао своје функције.

Супервизор и његова канцеларија дјеловали су у самом центру политичког и административног живота Брчког више од 15 година, пружајући подршку повратку избјеглица и економском опоравку и помажући успостављање мултиетничких институција и интегрисаног образовног система, што су само нека од њихових постигнућа.

Иако се Дистрикт још увијек суочава са многим озбиљним изазовима, различити аспекти друштвеног, политичког и економског развоја Дистрикта у овом периоду потенцијално би могли на неки начин служити као модел другим дијеловима Босне и Херцеговине.

Босанскохерцеговачка прича о успјеху

Почетком деведесетих око Брчког су се водиле жестоке борбе, а град је потпуно уништен. Стране потписнице Дејтонског мировног споразума нису се договориле 1995. године о томе који ће ентитет контролисати област Брчког. Остављено је да се ово питање ријеши обавезујућом арбитражом. Специфичан статус и овлаштења Дистрикта Брчко утврђени су Коначном одлуком коју је донијело Арбитражно вијеће 1999. године. Десет година касније, Парламентарна скупштина БиХ је усвојила амандман 1 на Устав БиХ, којим се утврђује мјесто Брчког у уставним структурама БиХ.

Све у свему, Дистрикт Брчко је босанскохерцеговачка прича о успјеху, која је показала да, уз напоран рад, повјерење и вољу за сарадњом и компромисом, мултиетничка демократија може функционисати.

Успјешан послијератни опоравак Брчког био је резултат тешког рада, одлучности и повјерења људи Дистрикта и његових изабраних представника, уз подршку међународне заједнице. Данас Брчко стоји као примјер онога што се може постићи у Босни и Херцеговини, као и за оно што Босна и Херцеговина може постићи.

Јединствен подухват у вршењу власти

Документи који чине издање публикације Основни текстови о Брчком представљају кумулативан и конкретан производ јединственог подухвата у вршењу власти и послијератном опоравку у оквиру имплементације Дејтонског мировног споразума у Дистрикту Брчко. Ови документи обухватају законе и прописе који омогућавају ефикасно функционисање политичког и административног система, успостављање мултиетничког образовања и полиције, и стварање пословне климе која привлачи инвестиције, отвара нова радна мјеста и подиже животни стандард.

Ови документи су израђени у процесу консултација између актера и уз живу и отворену јавну дебату, у окружењу које је све више и више погодовало спровођењу практичних реформи како је опоравак узимао маха.

Реформе полиције омогућиле су значајно смањење стопе криминала, што је заузврат омогућило да се прошири и унаприједи рад полиције. Економске реформе су подстакле инвестиције и отварање нових радних мјеста, а увођење даљих побољшања у пословно окружење показало се као практично и продуктивно.

Закони и позитивне посљедице њихове примјене довели су до нових прилика да се унаприједи живот грађана. Такав позитиван тренд омогућила је све јача култура прагматизма и продуктивног компромиса.

Наравно, проблеми остају, а политичке подјеле које су резултат дешавања изван Брчког отежале су, на примјер, рјешавање проблема корупције и неефикасности административних органа.

Велики корак напријед

Одлука о затварању канцеларије и суспензији функције супевизора била је велики корак на дугом путу Босне и Херцеговине ка потпуном послијератном опоравку. Она је била одраз процјене међународне заједнице да је у Дистрикту већ постигнут стварни напредак. Истовремено, то је илустрација одлучности међународне заједнице да подржи опоравак Босне и Херцеговине тако што ће јој помоћи да изгради институционалне капацитете који јој омогућавају да иде напријед сопственим снагама, и измакне се у страну када изградња тих капацитета буде завршена.

Уз све што је речено, заштитни механизми остају. Надлежност Трибунала за Брчко и даље је на снази све док супервизор, уз сагласност високог представника, не обавијести Трибунал да су испуњени услови за његово затварање. Највише правосудно тијело Босне и Херцеговине – Уставни суд – има пуна овлаштења, према уставу ове земље, да доноси одлуке у споровима о статусу и надлежностима Дистрикта Брчко. Мандат високог представника према Дејтонском мировном споразуму и релевантним резолуцијама Савјета безбједности УН-а остаје непромијењен, а супервизор задржава пуни ауторитет из Коначне одлуке те би могао одлучити да поново врши своја овлаштења у Дистрикту уколико би околности то налагале. Штавише, Управни одбор Савјета за имплементацију мира, Делегација Европске уније и ОЕБС настављају да раде директно са грађанима Брчког и њиховим представницима.

Међународна заједница вјерује да власти Брчког имају институционалне капацитете да служе грађанима Дистрикта и да одговоре на изазове са којима се они сусрећу.

Грађани Дистрикта Брчко су показали да су – чак и када се суоче са обесхрабрујућим препрекама – одлучни да иду напријед у просперитетну и сигурну будућност. Међународна заједница ће им и даље бити од помоћи у постизању тог циља.

Родерик W. Мур

фебруар 2013.

 


mapa_brckog

Међународна заједница вјерује да власти Брчког имају институционалне капацитете да служе грађанима Дистрикта и да одговоре на изазове са којима се они сусрећу.


roderick


linije