УСТАВ БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ

Преамбула

На основу поштовања људског достојанства, слободе и једнакости,

Опредијељени за мир, праведност, сношљивост и помирење,

Увјерени да демократске установе власти и поштени поступци најбоље успостављају мирољубиве односе унутар плуралистичког друштва,

У жељи за промовисањем опште добробити и привредног раста заштитом приватне имовине и промовисањем тржишне привреде,

Вођени циљевима и начелима Повеље Уједињених нација,

Опредијељени за суверенитет, територијалну цјеловитост и политичку независност Босне и Херцеговине у складу са међународним правом,

Одлучни да обезбиједе пуно поштовање међународног хуманитарног права,

Надахнути Универзалном повељом о људским правима, међународним уговорима о грађанским и политичким те економским, социјалним и културним правима, као и Декларацијом о правима лица која припадају националним или етничким, вјерским и језичким мањинама, те другим инструментима о људским правима,

Позивајући се на Основна начела договорена у Женеви 8. септембра 1995., те у Њујорку 26. септембра 1995.

Бошњаци, Хрвати и Срби, као конститутивни народи (заједно са осталим), те грађани Босне и Херцеговине овиме одређују да Устав Босне и Херцеговине буде:

Члан I. Босна и Херцеговина

  1. Континуитет. Република Босна и Херзеговина, чије ће службени назив од сада бити “Босна и Херцеговина”, наставља своје правно постојање према међународном праву као држава, уз прилагођавање њезиног унутрашњег уређења према овдје садржаним одредбама те унутар њезиних међународно признатих граница. Она остаје чланица Уједињених нација те као Босна и Херцеговина може задржати или затражити чланство у организацијама у склопу система Уједињених нација и другим међународним организацијама.
  2. Демократска начела. Босна и Херцеговина је демократска држава која функционише на начелима правне државе те има слободне и демократске изборе.
  3. Састав. Босна и Херцеговина састоји се од два ентитета, Федерације Босне и Херцеговине и Републике Српске (у даљњем тексту “ентитети”).
  4. Кретање роба, услуга, капитала и људи. Кретање по цијелој Босни и Херцеговини слободно је. Босна и Херцеговина и ентитети неће ометати пуну слободу кретања за лица, робу, услуге и капитал у цијелој Босни и Херцеговини. Нити један од ентитета неће успостављати контроле на граничним линијама између ентитета.
  5. Главни град. Главни град Босне и Херцеговине је Сарајево.
  6. Ознаке и симболи. Босна и Херцеговина имаће ознаке и симболе какво утврди њезина Парламентарна скупштина те потврди Предсједништво.
  7. Држављанство. Постоји држављанство Босне и Херцеговине које ће регулисати Парламентарна скупштина, те држављанство сваког од ентитета које ће регулисати сваки од ентитета, под условом:
    1. да су сви држављани било којег ентитета тиме и држављани Босне и Херцеговине.
    2. да се ниједном лицу не ускрати држављанство Босне и Херцеговине или неког од ентитета на произвољан начин или пак тако да остане без држављанства. Ни једном лицу неће се ускратити држављанство Босне и Херцеговине или неког од ентитета на основи пола, расне припадности, боје коже, језика, вјере, политичког или другог мишљења, националног или социјалног поријекла, припадности националној мањини, власништва, рођења или другог статуса.
    3. Сва лица која су била држављани Републике Босне и Херцеговине, непосредно прије ступања на снагу овога Устава, држављани су Босне и Херцеговине. Држављанство лица која су натурализована након 6. априла 1992. а прије ступања на снагу овог Устава регулисаће Парламентарна скупштина.
    4. Држављани Босне и Херцеговине могу да имају и држављанство друге државе, под условом да о томе постоји билатерални споразум, одобрен одПарламентарне скупштине у складу са чланом 4.(4)(д), између Босне и Херцеговине и односне државе. Лица са двојним држављанством могу да гласају у Босни и Херцеговини и ентитетима само ако им је пребивалиште у Босни и Херцеговини.
    5. Држављанин Босне и Херцеговине у иностранству ужива заштиту Босне и Херцеговине. Сваки од ентитета може издавати пасоше Босне и Херцеговине својим држављанима онако како то утврди Парламентарна скупштина. Босна и Херцеговина може да изда пасоше држављанима којима нису издати пасоши од неког од ентитета. Постојаће централна евиденција свих пасоша које издају ентитети и Босна и Херцеговина.

Члан II. Људска права и основне слободе

 

  1. Људска права. Босна и Херцеговина и оба ентитета обезбјеђују највиши ниво међународно признатих људских права и основних слобода. У ту сврху постојаће Комисија за људска права у Босни и Херцеговини, како стоји у Анексу 6 Општег оквирног споразума.
  2. Међународни стандарди. Права и слободе одређени у Европској конвенцији за заштиту људских права и основних слобода те њезиним Протоколима непосредно се примјењују у Босни и Херцеговини и имају првенство пред свим другим законодавством.
  3. Попис права. Сва лица унутар подручја Босне и Херцеговине уживају људска права и основне слободе из горњег става (2), које укључују:
    1. Право на живот.
    2. Право на неподвргавање мучењу, нехуманом или понижавајућем поступку или казни.
    3. Право лица да не буде држано у ропству или потчињености или да обавља присилни или обавезни рад.
    4. Права на слободу и безбједност личности.
    5. Право на поштено суђење у грађанским и кривичним предметима, те друга права у вези са кривичним поступцима.
    6. Право на приватни и породични живот, дом и пошту.
    7. Слободу мишљења, савјести и вјере.
    8. Слободу изражавања.
    9. Слободу мирног окупљања и слободу удруживања са другима.
    10. Право на закључење брака те заснивање породице.
    11. Право на имовину.
    12. Право на образовање.
    13. Право на слободу кретања и пребивалишта.
  4. Недискриминација. Уживање права и слобода из овога члана или међународних споразума пописаних у Додатку И овог Устава обезбјеђује се свим лицима у Босни и Херцеговини, без дискриминације на било којој основи попут пола, расе, боје коже, језика, вјере, политичког или другог мишљења, националног или социјалног поријекла, припадности националној мањини, имовине, рођења или другог статуса.
  5. Избјеглице и прогнаници. Све избјеглице и прогнаници имају право да се слободно врате својим домовима. Они у складу са Анексом 7 Општег оквирног споразума имају право на поврат имовине које су били лишени током непријатељстава од 1991. те да им се надокнади она имовина која им се не може вратити. Свака обавеза или изјава у вези са таквом имовином преузета или дана под принудом неважећа је и ништавна.
  6. Провођење. Босна и Херцеговина те сви судови, установе, владини органи, као и посредни органи којима управљају ентитети или се истима управља унутар ентитета, примјењују и поштују људска права и основне слободе из горњег става (2).
  7. Међународни споразуми. Босна и Херцеговина остаје или постаје странком међународних споразума пописаних у Додатку И овога Устава.
  8. Сарадња. Сви надлежни органи у Босни и Херцеговини ће сарађивати и обезбиједити неограничен приступ свим међународним механизмима за праћење стања људских права успостављеним за Босну и Херцеговину; надзорним органима установљеним од било којег од међународних споразума наведених у Додатку И овоме Уставу; Међународном суду за ратне злочине на простору бивше Југославије (те ће се нарочито покоравати налозима издатим на основу члана 29. Статута тог суда); као и свим другим организацијама којима мандат у вези са људским правима или хуманитарним правом додијели Савјет безбједности Уједињених нација.

 

Члан III. Надлежности и односи између установа Босне и Херцеговине и ентитета

 

  1. 1.      Надлежности установа Босне и Херцеговине

Сљедећа питања спадају у надлежност установа Босне и Херцеговине:

  1. Вањска политика.
  2. Вањскотрговачка политика.
  3. Царинска политика.
  4. Монетарна политика као што је наведено у члану 7.
  5. Финансирање установа те међународних обавеза Босне и Херцеговине.
  6. Политика у вези са питањем усељавања, избјеглица и азила.
  7. Међународно провођење кривичног права те провођење кривичног права између ентитета, укључујући односе са Интерполом.
  8. Оснивање и управљање заједничким kапацитетима/средствима.
  9. Регулисање промета између ентитета.
  10. Контрола ваздушхог саобраћаја.
  11. 2.      Надлежност ентитета
    1. Ентитети имају право да оснују посебне паралелне односе са сусједним државама у складу са суверенитетом и територијалном цјеловитошћу Босне и Херцеговине.
    2. Сваки од ентитета ће пружити сву потребну помоћ влади Босне и Херцеговине да би јој се омогућило извршавање међународних обавеза Босне и Херцеговине, с тим да за финансијске обавезе које један од ентитета преузме без пристанка оног другог прије избора Парламентарне скупштине и Предсједништва Босне и Херцеговине одговара односни ентитет, осим ако је преузимање те обавезе било неопходно за настављање чланства Босне и Херцеговине у некој међународној организацији.
    3. Ентитети ће на подручјима под својом надлежношћу омогућити безбједно окружење за сва лица путем цивилних установа за провођење закона који ће дјеловати у складу са међународно признатим стандардима те поштовати међународно призната људска права и основне слободе из горњег члана 2., као и путем других мјера према потреби.
    4. Сваки од ентитета такође може да склапа споразуме са државама и међународним организацијама уз пристанак Парламентарне скупштине. Парламентарна скупштина може законом да прецизира да за одређене врсте споразума није потребан такав пристанак.

 

 

  1. 3.      Законодавство и надлежности ентитета и установа
    1. Све владине функције и овлашћења које се у овоме Уставу изричито не додјељују установама Босне и Херцеговине, биће оне које постоје у ентитетима.
    2. Ентитети и било која њихова јединица у цијелости ће се покоравати овом Уставу, који замјењује међусобно неспојиве одредбе законодавства Босне и Херцеговине те устава и закона ентитета, као и одлукама установа Босне и Херцеговине. Општа начела међународног права саставни су дио законодавства Босне и Херцеговине и ентитета.
    3. 4.      Усклађивање.

Предсједништво може да одлучи да олакша усклађивање између ентитета у вези са питањима која нису у надлежности Босне и Херцеговине према одредбама овога Устава, осим кад неки од ентитета томе приговори у било којему конкретном случају.

  1. 5.      Додатне одговорности
    1. Bосна и Херцеговина преузима одговорност у другим питањима о којима се сложе ентитети; која су утврђена у анексима 5 до 8 Општег оквирног споразума; или пак која су неопходна за очување суверенитета, територијалне цјеловитости, политичке независности, и међународног субјективитета Босне и Херцеговине, у складу са диобом одговорности међу институцијама Босне и Херцеговине. Према потреби, за остваривање таквих одговорности могу да се оснивају додатне институције.
    2. У року од шест мјесеци од ступања овога Устава на снагу, ентитети ће да започну преговоре у вези са укључивањем других питања, укључујући коришћење енергетских ресурса и заједничке привредне пројекте, у одговорности установа Босне и Херцеговине.

 

Члан IV. Парламентарна скупштина

Парламентарна скупштина има два дома: Дом народа и Представнички дом.

  1. Дом народаДом народа има 15 посланика, од тога двије трећине из Федерације (пет Хрвата и пет Бошњака) и једна трећина из Републике Српске (пет Срба).
    1. Хрватске и бошњачке посланике из Федерације бирају хрватски односно бошњачки заступници Заступничког дома Федерације. Посланике из Републике Српске бира Народна скупштина Републике Српске.
    2. Девет чланова Дома народа чине кворум, под условом да су присутна најмање три бошњачка, три хрватска и три српска посланика.
    3. Представнички дом. Представнички дом састоји се од 42 члана, од којих су двије трећине изабране са подручја Федерације, а једна трећина са подручја Републике Српске.
      1. Посланици Представничког дома непосредно се бирају у њиховом ентитету у складу са изборним законом који усвоји Парламентарна скупштина. Међутим, први избори ће се одржати у складу са Анексом 3. Општег оквирног споразума.
      2. Већина од укупног броја посланика изабраних у Представнички дом чини кворум.
      3. 3.      Поступци
        1. Сваки од домова сазива се у Сарајеву најкасније 30 дана након њиховог одабира или избора.
        2. Сваки од домова већином гласова усваја свој пословник те међу својим члановима бира једног Србина, једног Бошњака и једног Хрвата за предсједника и потпредсједнике, уз ротирање предсједничког мјеста између та три одабрана лица.
        3. За доношење свих закона потребна је сагласност оба дома.
        4. Све одлуке у оба дома доносе се већином присутних који приступе гласању. Посланици и заступници потрудиће се да у већини буде заступљена најмање једна трећина гласова посланика или заступника са подручја сваког од ентитета. Ако то не буде случај, предсједник и потпредсједници састају се као комисија и покушавају добити сагласност у року од три дана након гласања. Ако то настојање не уроди плодом, одлуке се доносе већином гласова присутних чланова који приступе гласању, под условом да гласови против не укључују двије трећине или више посланика или заступника из једног или другог ентитета.
        5. Приједлог одлуке Парламентарне скупштине може да се прогласи штетним по витални интерес бошњачког, хрватског или српског народа од стране већине бошњачких, хрватских или српских посланика одабраних у складу са горњим ставом (1)(а). Таквом приједлогу одлуке је за добивање сагласности у Дому народа потребна већина гласова присутних бошњачких, хрватских те српских посланика који приступе гласању.
        6. Кад већина бошњачких, хрватских или српских посланика приговори позивању на став (е), предсједник Дома народа одмах сазива заједничку комисију од три посланика, према одабиру бошњачких, хрватских и српских посланика, ради разрјешења тог питања. Ако то комисија не учини у року од пет дана, случај ће бити предан Уставном суду који ће у убрзаном поступку оцијенити његову процедуралну регуларност.
        7. Предсједништво или сам Дом могу распустити Дом народа, под условом да одлуку Дома о распуштању одобри већина која укључује већину посланика барем два од три народа: Бошњака, Хрвата или Срба.
        8. Одлуке Парламентарне скупштине не ступају на снагу прије објављивања.
        9. Оба дома објављују цјеловиту евиденцију својих расправа те, осим у посебним околностима у складу са њиховим пословницима, расправљају јавно.
        10. Посланици и заступници не одговарају кривичноправно ни грађанскоправно за дјела почињена у склопу њихових дужности у Парламентарној скупштини.
      4. лашћења. Парламентарна скупштина има сљедећа овлашћења:
        1. Према потреби доноси законе ради провођења одлука Предсједништва или ради обављања надлежности Парламентарне скупштине према овом Уставу.
        2. Одлучује о изворима и износима прихода за функционисање установа Босне и Херцеговине те подмиривање међународних обавеза Босне и Херцеговине.
        3. Одобрава буџет за установе Босне и Херцеговине.
        4. Одлучује о сагласности за ратификацију међународних уговора.
        5. Одлучује о осталом што је потребно за обављање њезиних дужности или дужности коју на њу узајамним договором пренесу ентитети.

 

Члан V. Предсједништво

 

Предсједништво Босне и Херцеговине састоји се од три члана: једног Бошњака и једног Хрвата, од којих је сваки директно биран на подручју Федерације, те једног Србина директно бираног на подручју Републике Српске.

 

  1. 1.      Бирање и трајање мандата
    1. Чланови Предсједништва директно се бирају у сваком ентитету (сваки бирач гласа за попуњавање једног мјеста у Предсједништву) у складу са изборним законом који ће усвојити Парламентарна скупштина. Међутим, први избори одржаће се у складу са Анексом 3. Општег оквирног споразума. Упражњено мјесто у Предсједништву дотични ентитет ће попуњавати у складу са законом који усвоји Парламентарна скупштина.
    2. Чланови Предсједништва на првим изборима се бирају на двије године; на свим сљедећим изборима бирају се на четири године. Чланови Предсједништва могу бити бирани двапут узастопно, те затим четири године не могу бити поново бирани.
    3. 2.      Поступци
      1. Предсједништво одређује властити пословник, којим се предвиђа одговарајуће обавјештавање о свим састанцима Предсједништва.
      2. Чланови Предсједништва између себе именују предсједника. У првом мандату предсједник ће бити онај члан који добије највећи број гласова. Затим начин избора предсједника, ротацијом или на неки други начин, утврђује Парламентарна скупштина у складу са чланом (4)(3).
      3. Предсједништво ће настојати све своје одлуке /односно оне које се тичу питања из члана 3.(1) (а) до (е)/ да доноси консензусом. Те одлуке, подложно даљњем ставу (д), могу да доносе два члана кад сва настојања да се постигне консензус остану без резултата.
      4. Члан Предсједништва који се не слаже са неком одлуком Предсједништва може да је прогласи штетном по витални интерес ентитета на подручју којег је изабран, под условом да то учини у року од три дана од доношења одлуке. Такве одлуке одмах се просљеђују Народној скупштини Републике Српске, ако је њезину штетност изјавио члан са тога подручја, односно бошњачким посланицима Дома народа Федерације, ако је штетност изјавио бошњачки члан, или хрватским посланицима тог органа, ако је штетност изјавио хрватски члан. Ако се односна изјава потврди са двије трећине гласова наведених посланика у року од десет дана након њезина просљеђивања, оспорена одлука Предсједништва не ступа на снагу.
      5. Овлашћења. Предсједништво има овлашћења да:
        1. води вањску политику Босне и Херцеговине,
        2. именује амбасадоре и друге међународне представнике Босне и Херцеговине, од којих највише двије трећине могу да буду изабране са подручја Федерације,
        3. представља Босну и Херцеговину у међународним и европским организацијама и установама, те да затражи чланство у таквим организацијама и установама којих Босна и Херцеговина није чланица,
        4. преговара о међународним уговорима Босне и Херцеговине, опозива их, те, уз сагласност Парламентарне скупштине, ратификује,
        5. извршава одлуке Парламентарне скупштине,
        6. предлаже, на препоруку Савјета министара, годишњи буџет Парламентарне скупштине,
    4. на захтјев, а најмање једном годишње, подноси извјештаје Парламентарној скупштини о издацима Предсједништва,
    5. према потреби усклађује се са међународним и невладиним организацијама у Босни и Херцеговини,
    6. обавља друге задатке који се покажу неопходним за извршавање његових дужности, које му додијели Парламентарна скупштина или о којима се договоре ентитети.
  2. Савјет министара. Предсједништво предлаже предсједника Савјета министара који преузима дужност након што то потврди Представнички дом. Предсједник предлаже министра вањских послова, министра вањске трговине, као и друге министре према потреби, који преузимају дужност након што то потврди Представнички дом.
    1. Предсједник и министри заједно чине Савјет министара надлежан за остваривање политике и одлука Босне и Херцеговине на подручјима наведеним у члану 3.(1), (4) и (5), те за подношење извјештаја Парламентарној скупштини (које барем једном годишње укључује издатке Босне и Херцеговине).
    2. Са подручја Федерације може да буде именовано највише двије трећине свих министара. Предсједник предлаже и замјенике министара (који нису из истог конститутивног народа као њихови министри) који преузимају дужност након потврде од Представничког дома.
    3. Савјет министара подноси оставку ако му Парламентарна скупштина у било које доба изгласа неповјерење.
  3. 5.      Стални одбор
    1. Сваки члан Предсједништва по службеној дужности има цивилну надлежност командовања оружаним снагама. Нити један од ентитета неће другоме ентитету пријетити силом или употријебити силу против њега, те оружане снаге једног ентитета ни под каквим околностима неће улазити или се задржавати на подручју другог ентитета без сагласности владе овога посљедњег те Предсједништва Босне и Херцеговине. Све оружане снаге у Босни и Херцеговини морају да дјелују у складу са суверенитетом и територијалном цјеловитошћу Босне и Херцеговине.
    2. Чланови Предсједништва бирају Стални одбор за војна питања ради усклађивања активности оружаних снага у Босни и Херцеговини. Чланови Предсједништва чланови су Сталног одбора.

 

Члан VI. Уставни суд

 

  1. Састав. Уставни суд Босне и Херцеговине има девет чланова.
    1. Четири члана бира Заступнички дом Федерације, а два члана Народна скупштина Републике Српске. Преостала три члана бира предсједник Европског суда за људска права након консултација са Предсједништвом.
    2. Судије су истакнути правници високих моралних квалитета. Свако лице са правом гласа и таквим квалификацијама може да буде судија Уставног суда. Судије које изабере предсједник Европског суда за људска права не смију да буду држављани Босне и Херцеговине или било које од сусједних држава.
    3. Судије се у првом сазиву именују на пет година, осим ако раније поднесу оставку или буду са разлогом смијењени, консензусом осталих судија. Код судија у првом сазиву нема реизбора. Судије слиједом именоване обављају дужност док не наврше 70 година живота, уколико прије не поднесу оставку или буду са разлогом удаљени консензусом осталих судија.
    4. За именовања након истека више од пет година од првобитног именовања судија, Парламентарна скупштина може законом да одреди другачији начин избора тројице судија које бира предсједник Европског суда за људска права.
    5. 2.      Поступци
      1. Већина свих чланова суда чини кворум.
      2. Суд усваја властити пословник већином свих чланова, расправе су јавне, а одлуке се образлажу и објављују.
      3. Надлежност.
        1. Уставни суд има искључиву надлежност за разрјешавање свих уставних спорова између ентитета или између Босне и Херцеговине и једног или оба ентитета, или међу установама Босне и Херцеговине, укључујући али се не ограничавајући на питање:
  • Је ли одлука неког од ентитета да успостави посебне паралелне односе са неком сусједном државом у складу са Уставом, укључујући одредбе које се тичу суверенитета и територијалне цјеловитости Босне и Херцеговине.
  • Је ли било која од одредаба устава или закона неког од двају ентитета у складу са Уставом. Поступак може да покрене само члан Предсједништва, предсједник Савјета министара, предсједник или потпредсједник било којег од двају домова Парламентарне скупштине, четвртина чланова било којег дома Парламентарне скупштине, или пак четвртина било којег дома представничког органа неког од ентитета.
  1. Уставни суд такође има апелациону надлежност над питањима у вези са овим Уставом у вези са пресудом било којег другог суда у Босни и Херцеговини.
  2. Уставни суд надлежан је за питања која му предочи било који суд у Босни и Херцеговини у вези са тим је ли неки закон, од чије правоснажности зависи одлука тог суда, у складу са овим Уставом, Европском конвенцијом о људским правима и основним слободама и њезиним Протоколима те са законима Босне и Херцеговине; или пак у вези са постојањем или општим досегом владавине међународног права у вези са одлуком дотичног суда.

4.   Одлуке. Одлуке Уставног суда су коначне и обавезујуће.

 

Члан VII. Централна банка

 

Централна банка Босне и Херцеговине једина је установа за издавање новца и монетарну политику у цијелој Босни и Херцеговини.

 

  1. Надлежност Централне банке утврђује Парламентарна скупштина. Међутим, током првих шест година након ступања овог Устава на снагу она не смије да одобрава кредите емисијом новца, већ у том погледу функционише као одбор за дистрибуцију новца; након тог рока Парламентарна скупштина је може овластити и за први задатак.
  2. Први Управни одбор Централне банке састоји се од гувернера, којег именује Међународни монетарни фонд након консултација са Предсједништвом, и три члана које именује Предсједништво, од којих два из Федерације (један Бошњак, један Хрват, који дијеле један глас) и један из Републике Српске, сви са шестогодишњим мандатом. Гувернер, који неће бити држављанин Босне и Херцеговине нити неке од сусједних држава, може својим гласом да даје преглас у одлукама Управног одбора.
  3. Након првог мандата, Управни одбор Централне банке Босне и Херцеговине састојаће се од пет лица које именује Предсједништво на шест година. Тај Одбор ће из својих редова изабрати гувернера на шест година.

 

Члан VIII. Финансије

 

  1. Парламентарна скупштина сваке године на приједлог Предсједништва усваја буџет који обухвата издатке потребне за обављање послова из надлежности установа Босне и Херцеговине и подмиривање међународних обавеза Босне и Херцеговине.
  2. Ако се такав буџет не усвоји у предвиђеном року, привремено ће се користити буџет за претходну годину.
  3. Федерација обезбјеђује двије трећине, а Република Српска једну трећину потребних буџетских прихода, осим прихода који се прикупљају према одредби Парламентарне скупштине.

Члан IX. Опште одредбе

 

  1. Лице које издржава казну по пресуди Међународног суда за бившу Југославију, те лице против које је тај суд подигао оптужницу а оно се није покорило налогу да изађе пред Суд, не може се кандидовати нити да буде именовано или бирано или на који други начин постављено на било коју јавну дужност на подручју Босне и Херцеговине.
  2. Накнаде за функционере у установама Босне и Херцеговине не могу да се смањују за вријеме трајања њиховог мандата.
  3. Функционери именовани на мјеста у установама Босне и Херцеговине одражаваће општи састав народа Босне и Херцеговине.

 

Члан X. Измјене и допуне

 

  1. Поступак. Овај Устав може се измијенити и допунити одлуком Парламентарне скупштине донесеном најмање двотрећинском већином присутних у Представничком дому који приступе гласању.
  2. Људска права и основне слободе. Никакав амандман на овај Устав не смије да укине или умањи било које право или слободу из члана 2. овог Устава, или да измијени овај став.

Члан XI. Прелазни аранжмани

 

Прелазни аранжмани у вези са јавним дужностима, законима и другим питањима одређени су у Додатку II овог Устава.

 

Члан XII. Ступање на снагу

 

  1. Овај Устав ступа на снагу потписивањем Општег оквирног споразума као уставног закона који мијења и замјењује Устав Републике Босне и Херцеговине.
  2. У року од три мјесеца након ступања овог Устава на снагу ентитети ће измијенити и допунити своје уставе ради обезбјеђења њихове усклађености са овим Уставом у складу са чланом 3.(3)(б).”

 

Анекс I: Додатни споразуми о људским правима који ће се примјењивати у Босни и Херцеговини

 

  1. Конвенција о спречавању и кажњавању злочина геноцида (1948)
  2. Женевске конвенције I-IV о заштити жртава рата (1949), и Допунски протоколи I-II (1977)
  3. Конвенција која се односи на статус избјеглица (1951) и Протокол (1966)
  4. Конвенција о држављанству удатих жена (1957)
  5. Kонвенција о смањењу борја лица без држављанства (1961)
  6. Mеђународна конвенција о уклањању свих облика расне дискриминације (1965)
  7. Mеђународни пакт о грађанским и политичким правима (1966) и Опциони протоколи (1966 и 1989)
  8. Mеђунарнодни пакт о економским, социјалним и културним правима (1966)
  9. Kонвенција о уклањању свих облика дискриминације у односу на жене (1979)
  10. Kонвенција против мучења и других сурових, нехуманих или понижавајућих третмана или кажњавања (1987)
  11. Eропска конвенција о спречавању мучења, нехуманог или понижавајућег третмана или кажњавања (1987)
  12. Kонвенција о правима дјетета (1989)
  13. Mеђунарнодна конвенција о заштит права радника:миграната и чланова њихових породица (1990)
  14. Eвропска повеља за регионалне језике и језике мањина (1992)
  15. Oквирна конвенција за заштиту националних мањина (1994)

 

 

Aнекс II: Прелазне одредбе

 

  1. 1.      Заједничка прелазна комисија  
    1. Стране овим установљавају Заједничку прелазну комисију која ће бити овлаштена да расправља о практичним питањима у вези са имплементацијом Устава Босне и Херцеговине, Општег оквирног споразума и његових анекса, и даје препоруке и предлоге..
    2. Заједничка комисија се састоји од четири лица из Федерације, три из Републике Српске и једног представника Босне и Херцеговине.
    3. Састанцима комисије предсједава Високи представник или лице које он одреди.
    4. 2.      Kонтинуитет правних прописа  

Сви закони, прописи и судски пословници, који су на снази у Босни и Херцеговини у тренутку када Устав ступи на снагу, остаће на снази у оној мјери у којој нису у супротности са Уставом док другачије не одреди надлежни орган Босне и Херцеговине.

  1. 3.      Правни и административни поступци  

Сви поступци у судовима или органима управе, који су у току ступања на снагу овог Устава,биће настављени или пренесени на друге судове или органе у Босни и Херцеговини у складу са прописима којима се уређује надлежност ових институција.

  1. 4.      Државни органи  

Док не буду замијењени новим споразумом или законом, органи власти, институције и друга тијела Босне и херцеговине ће функционисати у складу са важећим прописима.

  1. 5.      Уговори

Сви уговори које је ратификовала Босна и Херцеговина између 1.1 1992. године и ступања на снагу овог Устаа биће дати на увид члановима Предсједништва у року од 15 дана од њиховог ступања на дужност, сваки уговор који не буде дат на увид биће проглашен поништеним.  У року од 6 мјесеци послије првог засједања Парламентарне скупштине, на захтјев било којег члана предсједнишва, Парламентарна скупштина ће размотрити да ли да откаже било који други уговор.

 

Posted in Правни текстови

mapa_brckog

Међународна заједница вјерује да власти Брчког имају институционалне капацитете да служе грађанима Дистрикта и да одговоре на изазове са којима се они сусрећу.


roderick


linije